Zakon o privrednim društvima (Sl.glasnik RS br 36/11, i 5/15..u daljem tekstu ZDP) ne poznaje pojam „radnje“ već preduzetnika definiše kao poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa Zakonom o registraciji.

„Preduzetnička radnja“ nema subjektivitet pravnog lica i imovina radnje je neodvojiva od imovine fizičkog lica, što proizlazi iz čl.85 ZDP:

„Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti“

Iz ovoga proizilazi da „radnja“nema svoju imovinu, već fizičko lice ima imovinu koja služi za obavljanje delatnosti i imovinu koja ne služi za obavljanje delatnosti. Tako i odgovornost za obaveze prema trećim licima koje je preduzetnik preuzeo obavljajući delatnost nije od uticaja da li „radnja“ima svoju imovinu budući da preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom.

Prema mišljenju Ministarstvaprivrede od 10.11.2014. god. „obavljanje privredne delatnosti u statusu preduzetnika znači da preduzetnik obavlja delatnost, a ne radnja. Sve pravne poslove u obavljanju preduzetničke delatnosti preduzima Preduzetnik u svoje ime. Preduzetnik stiče sva prava i obaveze povodom obavljanja delatnosti radi koje je formiraro „radnju“. U tom smislu takva „radnja“ i ne može da bude stranka u postupku . Kako radnja ne postoji kao subjekt u pravu, to nisu mogući nikakvi ugovori sa radnjom. Sva obeležja subjekta u pravu su, u stvari , obeležja preduzetnika a ne radnje (poslovno ime, sediste, atični broj…) Poslovno ime je ime pod kojim preduzentik obavlja delatnost, sediste je mesto u kome preduzetnik obavlja delatnost itd. Zbog statusa ovakve „radnje“ preduzetnik može zaključiti  ugovor sa nekim treći , ali ne i sa takvom „radnjom“ čiji je osnivač. Čak i kada je zaključio  takav ugovor ,on ne bi imao nikakvog pravnog dejstva.“ (Ministarstvo finansija RS br . 430-00-00394/2014-04 od 12.novembra 2014.)

Poreski zakoni zahtevaju da se identifikuje imovina koja služi za obavljanje delatnosti i koja se iskazuje u poslovnim knjigama preduzetnika i to stvara privid da „radnja „ ima svoju imovinu.

U slučaju prestanka obavljanja delatnosti i brisanja Preduzetnika iz Registra privrednih  subjekata,  imovina fizičkog lica koja je služila za obavljanje delatnosti sada postaje lična imovina , što znači da nema prenosa imovine sa „radnje“ na fizičko lice.

Pema čl-10.stav2.zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji  (Sl.glasnik RS br. 80/02 i 15/16) propisano je da fizičko lice ima pravo na povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza, odnosno poreskih davanja.

Pa prema tome Fizičko lice i nakon prestanka obavljanja delatnosti ima pravo na povraćaj više plaćenog poreza , jer pretplata poreza evidentirana na računima javnih prihoda pripada njemu kao fizičkom licu, bez obzira na to što je preduzetnička „radnja“ brisana iz registra i što je „radnji“ brisan PIB.

Nažalost Ministarstvo finansija još uvek nije dalo svoj zvanični stav po ovom pitanju.

Podelite informacije: