Preduzetnici su lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost. Za razliku od privrednih društava, koja predstavljaju pravna lica i imaju sopstvenu imovinu, potraživanja i obaveze, preduzetnik za obaveze nastale iz poslovanja odgovara celokupnom svojom imovinom, a sve što zaradi pripada takođe njemu (naravno, uz obavezu da plati propisane poreze i doprinose).

U praksi se često postavlja pitanja – da li ću imati manje obaveza prema državi ako posao organizujem kao preduzetnik ili kao privredno društvo. Odgovor nije jednostavan.

Vrlo uprošćeno, moglo bi se uslovno reći da ukoliko ostvarujete godišnji promet do granice za paušalno oporezivanje, vrlo je verovatno da ćete imati manje dažbine kao preduzetnik “pausalac”nego što biste plaćali kao doo sa istim prometom. Paušalno oporezivanje znači da će Vam porez i doprinose rešenjem odrediti Poreska uprava u fiksnom iznosu (paušalnom). Ovaj iznos ne zavisi direktno od prometa koji ostvarujete. Poreska uprava ima spisak faktora koji opredeljuju visinu poreza, među kojima su lokacija, opremljenost radnje, korišćenje moderne tehnologije, razvijenost opštine na kojoj preduzetnik radi itd. Paušalno oporezovani preduzetnici nemaju obavezu vođenja knjiga, osim KPO (knjiga ostvarenog prometa).

Međutim, kada promet pređe granicu za paušalno oporezivanje, gubite pravo na paušalno oporezivanje, Poreska uprava vam nalaže vođenje poslovnih knjiga, koje podrazumeva i plaćabhe poreza na stvarno zarađenu sumu novca. Kao preduzetnik koji vodi poslovne knjige, možete se opredelite i na isplatu lične zarade, koja je uvedena kao kategorija ličnih primanja predzetnika tokom 2013. godine. Ukoliko ne iskoristite ovu opciju, pošto se sva Vaša zarada (prihod od samostalne delatnosti) smatra Vašim ličnim primanjem,  na nju se obračunavaju porez i doprinosi. Preduzetnik koji vodi knjige i ne isplaćuje ličnu zaradu je uglavnom najskuplja opcija. Ponovo podvlačimo da visina prihoda odlučujuće utiče nastraktivnost različitih opcija, pa se ne može reći da jedna opcija “bolja” odnosno “jeftinija” od druge.

Za razliku od toga, zarada koju ostvari društvo ograničene odgovornosti – dobit, oporezuje se stopom od 15% prilikom utvrđivanja rezultata i još 15% prilikom isplate dobiti vlasnicima. Iznos poreza i doprinosa koje bi trebao da plati preduzetnik na svoj neto dohodak može biti značajno veći od poreza na dobit i poreza na dividende koje snosi firma i njeni vlasnici.

Ako tome dodamo činjenicu da za svoje obaveze preduzetnik odgovara celokupnom imovinom, a vlasnik privrednog društva samo do visine upisanog kapitala, ne čudi što se mnogi preduzetnici odlučuju na promenu pravne forme u društvo ograničene odgovornosti.

Podelite informacije: